27. 5. 2013.

Šta misle naši vršnjaci i njihovi roditelji u inostranstvu?

Evo nekih mišljenja naših vršnjaka i njihovih roditelja iz inostrastva o tome da li je internet bezbedan. Pokušali smo da prevedemo što vernije:

1. Ne, deca su tu predmet raznih devijacija. Moja kćerka je bila maltretirana, prošli smo godinu i po dana trauma...

(No .. they are more open to perversion in all its entirety ..

My daughter was bullied across the internet, we went through 18 months of trauma ..)

2. To je ono što ljudi zanemaruju. Reči mnogo utiču na decu. Nikada neću zaboraviti prvi strašan telefonski poziv kada sam ja bila dete. Šok koji dete doživi na internetu se ne razlikuje i na mnoge načine može da potraje ..

(that is the point people miss...that words can affect children. I will never forget the first obscene phone call i got in the 70's when I was a child..The internet shock value is no different and can in many ways be more persistent...

3. Da, ona je mislila da je cela škola protiv nje. reči su se širile poput poažara ... sve je tako išlo dok se policija nije umešala ali u slučaju moje kćerke bilo je isuviše kasno i šteta je tu bila.

(Yes she believed the whole school hated her .. words were spread like wildfire .. it went all the way as far as it could go until police were involved but in the case of my daughter it was too late the damage had been done)

4. Da i ne. Slično je kada vodite dete u zoološki vrt, uglavnom su životinje slatke ali i vrlo opasne i morate voditi računa gde puštate dete. Morate objasniti detetu da ne bi bila ugrožena

(yes and no, it's like letting your kid into the zoo, most of the time it's cute animals being cute but sometimes it's monkeys fornicating or hippos throwing poo.. You've got to watch where they go and be prepared to either explain or prevent them being exposed (there are lots of parental controls available after all).

5. NIJE bezbedno. Ali JESTE korisno, a korisno je ako se prati od strane odgovornog odraslog lica...

(It is NOT safe....but it IS useful IF being supervised by a responsible adult..........)

6. Ne bez roditeljskog nadzora.

(Not without parental supervision.)

7. Uopšte ne. Krajnje nebezbedno.

(Not at all. Extremely unsafe.)

8. Univerzum nije bezbedan za svakoga, a Internet je kao univerzum, gde svaka propalica može da piše, progoni, zlostavlja. Kao i u realnom svetu, moramo zaštiti i obrazovati decu,a da ih ne stavljamo pod stakleno zvono.


(The universe isnt safe for anyone and the net is an anonymous universe where any scumbag can post, stalk or groom. Of course its not safe. Like the real world, you have to protect and educate children without smothering them in cotton wool.)

9. Jeste. Niko nije povređen od strane računarskog monitora bez obzira kako su organizovani elektroni.

(Yes. Nobody ever gets hurt by a computer screen no matter how the electrons are organized.)

U sledećem članku ćemo pokazati šta naši roditelji misle o našoj bezbednosti na netu.


Izvor:  http://www.experienceproject.com/question-answer/Is-The-Internet-Safe-For-Children/1884702

26. 5. 2013.

Slika preuzeta sa facebook-a!
Drago nam je da mladi prepoznaju opasnost od postavljanja neprikladnih fotografija i da ovom slikom pokazuju koliko nam je potrebna pomoć roditelja.

Kliknite na sliku da bi se pokazala u punoj veličini.

22. 5. 2013.

Емпатија - разумевање осећања других

Према "Википедији":

У психологији, термин емпатија се употребљава да означи процес непосредног уживљавања у емоционална стања, мишљење и понашање других. Емпатија представља непосредно сазнање осећања, жеља и намера других људи, за разлику од симпатије која подразумева саживљавање са осећањима блиских људи, саучествовање у емоционалном стању других. Нпр. када путем емпатије откривамо страх или бол другог лица, ми првенствено знамо шта они осећају, а када преко симпатије доживљавамо ова осећања која имају нама драга лица (брат, син, жена), тада и сами проживљавамо, осећамо страх или бол.“

Дакле, емпатија је уживљавање, способност да се препознају осећања других особа.

Наиме, врло често, у игри, деца повреде своје другове и другарице, а да тога нису ни свесни. Објаве неке фотографије, неки видео на нету, задиркују их на овај или онај начин, узимајући да је то само игра и уопште не схватају да су тиме јако повредили драге особе.

Они који имају способност емпатије јако су цењени у друштву, најчешће представљају лидере. Људи воле лидере који су у стању да препознају њихова осећања и да се понашају тако да их не угрожавају.

Будите емептични, увек размишљајте како ће други да се осећају због наших поступака.

18. 5. 2013.

Dogodilo mi se..

Drugari, pogledajte ove dve slike, na kojima su dva četa sa facebook-a. To se meni dogodilo, ali sam se sačuvala od moguće opasnosti.
Upozorenje: Nikad nemojte da dajete svoje šifre drugarima!
Eto koliko "fejsbuk" može biti opasan, ako se ne čuvate!

17. 5. 2013.

Pričam ti priču...


Šta mislite kako bi se ova priča završila,? Možete napisati u komentaru kako biste vi odreagovali i koji bi vaš sledeći korak bio da ste se našli u toj situaciji itd..

15. 5. 2013.

Edukacija roditelja o internetu...

Kao što smo i ranije pisali, jedan od razloga zašto su deca sami sebi prepuštena u virtuelnom svetu, jeste neznanje njihovih roditelja o tome šta oni rade na inernetu i šta im on sve nudi. Ključno rešenje jeste edukovanje roditelja o tom problemu. Ali postavlja se pitanje ko je za to odgovoran?! Jedan od mogućih odgovora dala je Osnovna škola "Majšanski put" koja je održala prezentaciju za roditelje na temu kako sačuvati decu od neželjenih sadržaja na internetu. Divan primer, pogledajte! http://www.youtube.com/watch?v=hfgwyu8A9Xg

Autor: Pavle K.

14. 5. 2013.

Sećam se kada mi je neko pomogao da se snađem na internetu..

Molim sve vas, svoje drugare, da u komentaru napišete nekoliko rečenica o svom pozitivnom iskustvu kada vam je neko savetom ili na neki drugi način pomogao da izađete iz nekog problema ili da se ne nađete u nekom problemu. Kako ste se osećali? Kako se sada osećate kada pomislite na to dobro delo? Da li vas to motiviše da i vi to isto uradite svojoj drugarici, svom drugu, nekom nepoznatom kada vidite da je u nevolji? Pišite, delite svoja iskustva sa nama. Pozitivna iskustva se deljenjem množe!


Autor: Ana K.

13. 5. 2013.

Наш специјални гост на блогу, наш ментор...

Поштовани ученици,

Хвала вам на позиву да као гост напишем нешто на тему безбедности деце на Интеренету. Бићу што краћи јер из искуства знам да се дугачки чланци тешко прате.
Моја порука је следећа: увек има разлога да се буде опрезан на Интеренту!

Ви знате да стално учим, да сам на низу онлајн курсева на престижним универзитетима у свету. Тренутно је актуелан курс из Макроекономије који држи професор Олекланс са Универзитета у Мелбурну, Аустралија. Курс је привукао на десетине хиљада студената широм света, који међусобно сарађују, размењују знање и искуство.
Професор Олекланс је, међутим, у уводном делу курса скренуо пажњу студентима на опрез! Свака сарадња је добра али се морају предузети неке мере опреза када студенти ступају у контакт са непознатим особама. Професор  Олеканс пише:
Кликните на слику, како бисте је видели у већем формату.

„Састајте се безбедно:
Будите сигурни да се срећете на јавном месту – пожељно је током дана,
Обавестите некога куда идете и када би требало да сте назад код куће,
Будите у контакту са том особом и и обавестите је ако касните да не би бринула,
Покушајте да идете са неким кога знате“.

Дакле, порука још једном – никада довољно опреза, Интернет је једна неограничена ризница знања али и потенцијална опасност како за младе особе тако и за одрасле!
Заједно смо јачи - увек се обратите неком  старијем уколико постоји потреба за саветом или било каквом врстом помоћи!

Аутор: Мр Вукашин Б Васић


11. 5. 2013.

Pitali smo u Zemunskom parku...

U zemunskom parku pitali smo mlađu populaciju, tačnije devojčice koje su 7. razred, šta one misle o internetu, društvenim mrežama i koliko vremena provode za računarom.

9. 5. 2013.

Pitali smo i predsednika đačkog parlamenta naše škole...

Predsednik đačkog parlamenta Vujadin Mlinar je pristao da nam odgovori na nekoliko pitanja.
 
-Kako po tvom mišljenju internet utiče na nas, korisnike?  
Smatram da internet u svojstvu pretraživača i pružanja korisnih informacija može dosta da pomogne korisnicima i unapredi njihova znanja i veštine. Sa druge strane, svi smo svesni ekspanzije društvenih mreža u poslednjih par decenija i svega što se dešava upravo na fejsbuku, tviteru, skajpu i raznim drugim mesendžerima koji su zamišljeni kao usputna sredstva komunikacije, a postali su način života velikom broju mladih. Konkretno ja sam tip osobe koje više voli uživo druženje i prednosti interneta ističem samo u prvom svojstvu.

-Šta misliš koliko nam internet u procentu donosi štetu, a koliko korist? Primer.
 Procentualno izražavanje štete i koristi koje donosi intenrnet je diskutabilno i sasvim individualno. Konkretno meni 20 % štete, ostatak koristi, jer sam putem interneta naučio mnogo toga, započeo da učim neke druge jezike pored 4 koja govorim, a opet ih usavršavam komunicirajući sa prijateljima iz celog sveta. Internet mi to omogućava. Kod nekih osoba, manje društveno angažovanih, taj procenat je mnogo veći u korist štete, jer iz čiste dosade ulaze u kontakt sa potpuno nepoznatim ljudima što se kasnije ispostavi kobnim za njih same. Svi smo mi, iz dana u dan, svedoci slučajeva pedofilije, seksualnog napastvovanja, pa čak i ubistava, a sve je usko povezano komunikacijom preko interneta.

-Na koji način bismo se mogli zaštiti od interneta-opasne riznice dobara?
Jednostavan je odgovor na ovakvo pitanje.. Odrediti sebi ciljeve, tačno znati šta želimo i zbog čega smo na pretraživaču. Niko Vas ne može naterati na nešto što Vi ne želite, jednostavno je.

- Koliko vremena bi bilo poželjno provoditi vreme na internetu?
 Vreme koje bi trebalo provoditi na internetu se meri nečijom potrebom (socijalnom, poslovnom, kakvom god..) Opet je to nešto što je individualno i sasvim lično. Recimo izmedju 45 minuta i sat vremena ukoliko se radi o zabavljanju i surfovanju po društvenim mrežama. U ostalim slučajevima, vezanim za nečiji posao ili fakultet, eventualno školu, taj vremenski period može, tj. mora da varira i pretpostavljam da je mnogo duži.

- Hvala ti! 
 Nadam se da sam uspeo da pomognem i da će ovo poslužiti nečemu. Hvala.


Autor: Andrijana A.

7. 5. 2013.

Pitali smo i našu razrednu..

Naša razredna Danijela Praščević, odeljenja II1 ekonomske škole "Nada Dimić" u Zemunu je pristala da nam napiše nešto o elektronskoj tehnologiji tj. internetu i tehnološkom napretku.

Tehnička dostignuća i tehnološki napredak čovečanstva kroz vekove, uticao je na poboljšanje uslova života, kao i podizanja svesti na veći nivo. Kao što to uvek i obično biva, čovek nije dostigao savršenstvo. Svaki napredak, ma u kom smislu i obliku pored svojih pozitivnih strana, ostavljao je za sobom i negativne posledice. Takva je situacija i sa elektronskom tehnologijom tj. internetom koju mlada generacija u velikoj meri koristi. Internet omogućava dobijanje različitih informacija iz svih sfera života, upoznavanje sa različitim ljudima širom planete pomoću društvenih mreža, dobijanje raznovrsnih i kvalitetnih podataka koji su neophodni u svakodnevnom životu. Jedna od najbitnijih prednosti, jeste brzina pristupa i dostupnosti različitih sadržaja iz svih oblasti društvenog života. 
     Fizička udaljenost ljudi se lako premošćuje uz pomoć društvenih mreža, kao dela interneta. Zbog svega navedenog internet predstavlja nezaobilazni segment u razvoju civilizacije. Pored svih pozitivnih stvari koje sam navela, smatram da internet sa sobom nosi potencijalne opasnosti koje se mogu, negativno odraziti na psiholosko emotivni- razvoj mlade generacije. Imajući u vidu da praksa pokazuje, da deca provode veliki broj sati koristeći internet, od presudnog značaja je nadzor roditelja na odgovarajući način. Pristup i odnos roditelja prema deci, treba biti edukativan u smislu skretanja pažnje na negativne efekte koje lako dostupne informacije,  mogu proizvesti u njihovom razvitku. Potencijalna opasnost  vreba, zbog nedostatka cenzure na odredjene sajtove kojima deca mogu lako pristupiti, pa je neophodno staviti odredjene zabrane i na taj način onemogućiti deci pristup istim. Vremensko ograničenje pristupa računaru, moze sprečiti zamenu stvarnog i realnog zivota virtuelnim, a ujedno i ograničiti negativan uticaj interneta na razvoj deteta. 
     Korišćenjem facebooka-a javljaju se različite zloupotrebe, u smislu formiranja lažnih profila od strane devijantnih osoba koje mogu ugroziti čak i fizički integritet deteta. Deca u tom razvojnom dobu, nisu sposobna da realno sagledaju stvari, i lako dostavljaju svoje lične podatke, i na taj način dovode u opasnost sebe kao i članove svoje porodice. Iz sredstava javnog informisanja, imali smo priliku da se upoznamo sa tragičnim ispovestima mladih ljudi, koji su naivno naseli na primamljive ponude sajber manijaka, i laznih marketinških agencija za modele i manekene koje su koristili  kao paravane za trgovinu belim robljem. 
     Država, treba preko svojih specijalizovanih organa za tu vrstu kriminala da sankcioniše i blokira takvu vrstu sajtova. Takodje, i medjunarodne organizacije mogu preduzeti mere za sprečavanje tog vida kriminala, koristeći svoj položaj i kredibilitet.. Na kraju treba dodati i da obrazovno-vaspitne ustanove, igraju takodje veoma važnu ulogu u stvaranju svesti o potencijalnoj štetnosti interneta.


6. 5. 2013.

Pitali smo nastavnicu iz osnovne škole...

 Nastavnicu fizike i hemije iz OŠ "Slobodan Savković" pitali smo za njeno mišljenje o bezbednosti na internetu i izvršili jedan intervju.
- Kako po Vašem mišljenju internet utiče na nas, korisnike?
Internet može i pozitivno da utiče, a i negativno, u zavisnosti kako ga koristimo i u koje svrhe. 
-Šta mislite koliko nam u procentu donosi štetu a koliko korist? Primer.
90% korist, a 50% štetu. Primer: korist-velika informisnost,možeš sve što te interesuje da pronađeš, da saznaš nešto više, da komuniciraš sa ljudima koje retko viđaš, da budeš u toku sa svim stručnim dešavanjima...šteta: vremenom postaješ zavisnik! Odnosno ako misliš od 100% zajedno ,šteta i korist, onda 70% korist, a  30% šteta. Šteta je još i što postajemo otuđeni jedni od drugih.
-Na koji način bismo se mogli zaštiti od interneta-opasne riznice dobara?
Pa zaštitu vidim da sebe maksimalno doziramo, ograničimo koliko vremena i u koje svrhe ga koristimo. To vreme bi trebalo da bude minimalno i upotrebljeno samo u korisne svrhe, recimo treba nešto da pročitaš itd., a ne u trošenje slobodnog vremena igrajući neke igrice.
U zavisnosti od toga u koje svrhe ga koristimo i vreme je relativan pojam. Ako je recimo nečije zanimanje vezano za internet i vreme će biti duže. Ako nije onda bi to moglo recimo biti oganičeno na oko 1h dnevno maksimalno, po meni. 
Poznajem mnogo ljudi koji su baš zavisnici od interneta, sate provode surfujući, ni sa kim se ne druže i vremenom gube prijatelje. Njihov svet je virtuelan što je totalna katastrofa. Međutim znam i one koji su totalno operisani od kompjutera pa samim tim i od interneta. Živeći u 21.veku i prateći trendove jednostavno si primoran da ga koristiš, jer si u suprotnom totalno zastareo i izgledaš kao (tehnicki) imbecil. Treba naći meru kao i uostalom u svemu u životu, kaže nastavnica informatike i računarstva.

Autor: Andrijana A.

1. 5. 2013.

Neprikladne fotografije maloletnih osoba na internetu

Pogledajte nekoliko fotografija, uglavnom maloletnih lica koje su nam stigle na email, a nisu prikladne za internet.
Roditelji, obratite pažnju kako se vaša deca slikaju, ovo su samo primeri neprikladnih fotografija!

Pristigla je i ova fotografija koja objašnjava pedofiliju. Može doći do toga da vaše dete stupi u odnos sa znatno starijim muškarcem. Sprečite ovo na vreme, kontrolišite i edukujte svoje dete.





Sledeća slika objašnjava koliko je nekom bitna popularnost na društvenim mrežama i na šta je sve spreman zarad "lajkova". Na slici je prikazano kako osoba koja je pristojno obučena ima samo jednu notifikaciju(obaveštenje), dok druga osoba koja "nije obučena" daleko je "popularnija", jer ima dosta obaveštenja, poruka i zahteva za prijateljstvo.












Zahvaljujemo se svima koji su nam poslali slike na naš email. HVALA!
Autor: Ana K.